U Srbiji je noć! Neka svane!!!

Političke partije u Srbiji nikada nisu imale kapacitet, a sada nemaju ni kredibilitet kreiranja nacionalnih strategija. Stranke su pokušavale preko svojih resornih odbora da prave političke programe, a potom dolaskom na vlast su ove programe proglašavali državnim strategijama u određenim oblastima. Resorne odbore nisu činile stručne elite nego partijski kadrovi sa određenim zaslugama i rukovodioci istih su bili viđeni na čelu određenog ministarstva u slučaju izborne pobede. Tako dolazimo u situaciju da predstavljamo zemlju bez jasnih nacionalnih strategija. Promenom stranke na vlasti menja se čitav koncept funkcionisanja državom, od spoljne politike, nacionalne odbrane, privrede, monetarne politike… Tako je Srbija postala nepouzdan partner ozbiljnim državama koje imaju jasnu državnu politiku bez obzira na vladajuću političku stranku. Postojali su i ozbiljni napori države i civilnog društva da se naprave nacionalne strategije u pojedinim oblastima, čak su angažovani i eminentni stručnjaci koji su davali stručni doprinos kreiranju strategija. Međutim, strategije su potom politički i interesno upodobljavane i na kraju nisu bile ništa drugo do politički programi bez upotrebne vrednosti, koje ni njihovi stručni tvorci nisu mogli prepoznati. Stručna javnost je polako sebe udaljavala od politike i prepustila kreiranje državnog koncepta polustručnim ili nestručnim ljudima. Pojavili su se sveznajući ljudi koji se najbolje razumeju u sve oblasti, bez obzira na njihovo stručno usmerenje, a čak i u „svojim oblastima“ su kvazi strčnjaci. Stručni i kompetentni ljudi, bojeći se da se ne „uprljaju“ politikom, sve su dalje od uticaja na vođenje države i ovaj ozbiljan posao prepustili su ovim izkompromitovanim političkim kadrovima. Zbog toga se nalazimo tu gde jesmo i sigurno tonemo sve dublje. Ni jedni izbori ništa ne mogu pomoći, ma ko na njima bio pobednik. Neophodnost kreiranja nevladinog, nepolitičkog, neprofitnog tela, tima eminentnih stručnjaka iz svih oblasti društvenog života postala je jedina nada za nacionalni spas. Ovakva organizacija ne sme podrazumevati nikakvo članstvo, jer se više puta prevarena elita plaši pripadnosti bilo kakvoj organizaciji, bojeći se da ne bude izmanipulisana. Organizacija okuplja bord eminentnih stručnjaka iz svih oblasti, sa ciljem kreiranja nacionalnih strategija koje bi bile putokaz zalutaloj državi. Ovakva organizacija ne sme da ima čak ni pritajenu želju da preraste u političkog konkurenta, jer bi tada izgubila sopstveni smisao. Rezultat rada mora da bude jasan put države u svim oblastima, koji treba da bude ponuđen svim političkim subjektima da se oko načina što boljeg ostvarivanja politički bore. Samo to ima smisla i samo to je smisao osnivanja Centra nacionalne strategije.

Prof. dr Slobodan Grebeldinger