Novi Sad, ul. Kraljevića Marka 3 info@centarnacionalnestrategije.org +381655371414

Geneza kraha zdravstvene zaštite u Srbiji

U vreme kada svetska medicina svoj kvalitet meri sofisticiranom opremom, vrhunskim kadrom i niskom stopom smrtnosti,  reforme u Srbiji postavljaju standarde od pre 100 godina, sređivanjem toaleta u zdravstvenim ustanovama, postavljanjem pitanja kvaliteta kreveta i dušeka, nemo prateći egzodus zdravstvenih radnika, poniženih i obespravljenih.

Osnovni problem srpskog zdravstva je sistem finansiranja. Zdravstvo je neopravdano uvučeno u budžetske korisnike. Svako od nas uplaćuje obavezni zdravstveni doprinos, koji nije ništa drugo do obavezno zdravstveno osiguranje, za koje treba da nam bude obezbeđen određeni nivo pružanja zdravstvenih usluga. Naša sredstva se proglašavaju budžetskim sredstvima, a potom se iz budžeta za zdravstvo odvaja daleko manji iznos sredstava od uplaćenog, koji se usmerava u RFZO, koji nakon podmirivanja sopstvenih velikih troškova, ostatak para opredeljuje za zdravstvene ustanove-pružaoce usluge u zdravstvu. Obzirom da su sredstva višestruko umanjena, a da država garantuje određeni nivo zdravstvene zaštite, cena usluge koju pružaju ustanove je minimalizovana, odnosno obezvređena i ustanove su osuđene na uvećavanje dugovanja i propast. Tako se dešava da pregled profesora vredi manje od 100rsd, a u privatnim ordinacijama cena pregleda dostiže i 6000rsd.

Svaka reforma koja ima šansu da uspe prvenstveno mora rešiti finansiranje zdravstva.  Opredeljena sredstva usmeriti u zdravstvene ustanove, a ne u budžet, RFZO pretvoriti u osiguravajuće društvo za obavezno zdravstveno osiguranje, sa istim pravilima igre kao i ostala osiguravajuća društva koje pružaju zdravstveno osiguranje. Definisati  obim zdravstvene usluge za određene premije zdravstvenog osiguranja. Načiniti zdravstveni program za kategorije stanovništva koje ne plaćaju  zdravstveno osiguranje iz realnih socijalnih razloga.Odrediti tržišnu cenu usluga koje pružaju zdravstvene ustanove, izjednačiti privatne i državne zdravstvene ustanove, time podići kvaltet usluge i smanjiti čekanje na usluge, podsticanjem tržišne utakmice između ustanova. Priliv većih sredstava u zdravstvene ustanove uticalo bi i na realno povećanje zarada zdravstvenih radnika, zapošljvanje većeg broja radnika i posredno bi uticalo na smanjenje odlivanja školovanih mladih ljudi iz oblasti zdravstva u inostranstvo.

Ovo nije ništa novo nego sistem finansiranja zdravstva u razvijenim zemljama, te ovim promenama treba pristupiti pre nego što se čitavo srpsko zdravstvo uruši u potpunosti, što se vrlo brzo realno može očekivati.

Prof. dr Slobodan Grebeldinger

Ostavite odgovor

EnglishSerbian