Novi Sad, ul. Kraljevića Marka 3 info@centarnacionalnestrategije.org +381655371414

Beskonačan, otvoren skup, Boga sunca – RA

U početku beše Reč; i Reč beše u prisutnosti Boga, i Reč beše Bog.[1]

BESKONAČAN, OTVOREN SKUP, BOGA SUNCA – RA

Neutvrđena veličina jednog skupa, izražena u  apsloutnim brojevima, baš kao i prekobrojnost tačnih odgovora, potvrdnih iskaza – nužno podstiču naučno promišljanje, a i moguć su dokaz početnoj hipotezi

Ključne reči:

  • bog sunca Ra
  • mora
  • lingvistika
  • razgovor
  • Rašani
  • Rašn – Russian

APSTRAKT

Poštujući metodologiju i glorifikaciju matematičkog metoda akademika Milutina Milankovića, kao i filozofsko delo Imanuela Kanta, posebno „Kritika praktičkog uma“, [2] koje nam omogućava filozofiranje o prostoru i vremenu, vidljivom i nevidljivom svetu, kao konačnom ili beskonačnom; iste ćemo poštovati i primeniti ih i u ovom istraživanju.

Razumno je rasuđivanje o Bogu, čak i kroz večito pitanje: postoji li  Bog, ili ne?  Jer pitanje je kako da vidimo pojmovno nedefinisano biće jednoga Boga – primenom kantovskog metoda? Traženje odgovora na ovo pitanje, poslužiće nam i u ovom istraživanju. Samo, pak, to pitanje uzimamo za još jednu premisu generalne hipoteze.

Jezik se razvija i gradi nove pojmove, izraze i značenja,  ali i čuva sve izgrađene reči, jezički zapamćene, nekvarljive, nezavisno od isotrijskog momenta kada se određen pojam formirao. I gotovo smo ubeđeni, da se ne razlikuje Kantova teorija o poimanju sveta, od postupka naukovanja koje svako dete, učeći materinski govor, postiže. Svakodnevni govor pojedinca, na identičan način, osvežava i kontinuirano pamti, svesno ili nesvesno, značenja svih prekobrojnih pojmova jednog jezika. Ili, kod posebno talentovanih, obrazovanih, poliglota – postupak se multiplicira. A skup pojmova izgrađenih upotrebom rečce ra – u identičnoj srazmeri, se umnožava.

Komparativno predođenje otvorenog  matematičkog skupa boga  sunca- Ra, sa rašanskog na  arapski i brojne jezike u Indiji- omogućava vrlo efikasnu komunikaciju i prevođenje u ovim jezicima. Činjenica da je nemoguće komparirati i prevesti otvoreni matematički skup  boga  sunca- Ra, na nemački jezik, kineski i neke druge jezike,  potvrđuje da su ovi „nemi ” jezici, u ovom slučaju, kontrolni  eksperimentalni paket koji potvrđuje ekskluzivnost jezičke arheologije boga sunca Ra.

Jezička arheologija boga Ra

Lingvistika među društvenim naukama, prema šematskom prikazu akademika Milutina Milankovića,[3] nalazi se u krajnjem spoljnom krugu od sedam krugova empirijskih i racionalističkih nauka. Duhovne i društvene nauke, sedmog kruga, po Milutinu Milankoviću, su: „Filozofija, Istorijske i Pravne nauke, Sociologija i Lingvistika.“[4]

Akademik Milutin Milanković, nabrajajući sve njemu poznate naučne discipline, početkom HH veka, – lingvistiku počastvuje poslednjim mestom u nizu. Akademik nebeske mehanike, Milutin Milanković, pretpostavljamo, nije imao nameru da lingvistici, kao nauci, bilo šta spočitne? Niti je, svojom šemom od  sedam krugova  u kojima se nalaze razvrstane naučne discipline, želeo da napravi aluziju na sedam krugova pakla u Danteovoj „Božanstvenoj komediji“.

Ali činjenica je da njegova šema lingvistiku stavlja ne samo u sedmi krug, već i na poslednje mesto među 139 pobrojanih naučnih disciplina. I to matematičkim metodom, metodom statističke klasifikacije akademika Milankovića. U toj klasifikaciji, on ističe aritmetiku i geometriju kao kvalitativno najvrednije racionalističke naučne discipline, u pravom smislu reči: „jer su stvorene samo logičkim rasuđivanjem. Njihova stroga logika i njihov savršeni, matematičkim obrascima izraženi, jezik načinio ih je osnovom onih nauka koje se zovu egzaktnima. Njih valja staviti u prvu iznutra prstenastu površinu naše sheme.“[5]

Ovom metodologijom akademika Milankovića, kao što smo rekli, lingvistici je određeno mesto u poslednjem spoljnom prstenu racionalističkih i empirijskih naučnih disciplina. Iz razloga: „jer je ova nauka lišena bilo kakve egzaktnosti“.

Matematička šema proslavljenog naučnika, vrlo ilustrativno, prikazuje dvehiljadegodišnji naučni razvoj. Jasno je, da je zbog toga, šema od sedam krugova naučnih disciplina – veoma istorična i matematički precizna. Međutim, ona sama po sebi, može da predstavlja izazov? Stoga se čini veoma značajan pokušaj, da stotridesetdevetu disciplinu, u sedmom krugu – lingvistiku, oplemenimo i opremimo matematičkim postupkom, obezbeđujući joj aritmetičke dokaze. Tako bismo potvrdili egzaktnost nauke o jeziku.

I kao što smo već saopštili, generalna matematičko-lingvistička hipoteza u ovom naučnom istraživanju – zasniva se na dokazima o prekobrojnosti rečce RA u svim pozitivnim pojmovima rasijskog, rašanskog, rackog i sorabskog govora. Ali prethodno, još jednom, upoznajmo se sa modelom i obrazloženjem naučne šeme racionalističkih naučnih disciplina, uvaženog akademika Milutina Milankovića:

„Prvi, unutrašnji krug naše slike predočava nam oblast onih nauka koje se nazivaju matematičkima. To su Matematika i Geometrija. One su racionalističke nauke u pravom smislu reči jer su stvorene samo logičkim rasuđivanjem. Njihova stroga logika i njihov savršeni, matematičkim obrascima izraženi, jezik načinio ih je osnovom onih nauka koje se zovu egzaktnima. Njih valja staviti u prvu iznutra prstenastu površinu naše sheme. To su ove nauke: Racionalna i Nebeska mehanika, Astronomija, Fizika i Hemija. One su uspele da otkriju prirodne zakone i izraze ih matematičkim jezikom toliko tačno da možemo prirodne pojave kojima se one bave pratiti korak u korak i u budućnost. Poznato je da astronomi mogu tačno izračunati kada će se desiti pomračenje sunca ili meseca i kada su se ona dogodila u davnoj prošlosti. Isto tako fizičar i hemičar znaju unapred kako će se, pri datim prilikama, odigravati fizikalni i hemijski procesi. Zato se te nauke i nazivaju egzaktnima. Ta njihova odlika izdvaja ih i uzdiže iznad ostalih nauka. Taj njihov položaj u sistemu nauka istakao je već veliki nemački filozof Imanuel Kant (1724-1804), govoreći da u svakoj posebnoj nauci ima toliko prave nauke ukoliko je u njoj zastupljena matematika.“[6]

Poštujući metodologiju i glorifikaciju matematičkog metoda akademika Milutina Milankovića, kao i filozofsko delo Imanuela Kanta, posebno „Kritika praktičkog uma“,[7] koje nam omogućava filozofiranje o prostoru i vremenu, vidljivom i nevidljivom svetu, kao konačnom ili beskonačnom; iste ćemo poštovati i primeniti ih i u ovom istraživanju.

Razumno je rasuđivanje o Bogu, čak i kroz večito pitanje: postoji li  Bog, ili ne?  Jer pitanje je kako da vidimo pojmovno nedefinisano biće jednoga Boga – primenom kantovskog metoda? Traženje odgovora na ovo pitanje, poslužiće nam i u ovom istraživanju. Samo, pak, to pitanje uzimamo za još jednu premisu generalne hipoteze.

Ostaje nerazjašnjena dilema, da li je kantovski saznajni um, koji zagovaramo i kao metod, dovoljan da se snađemo u opažanju apstraktnih formi koje su nam, po Kantu, prirođene: prostor i vreme, gore i dole…? I da, steknemo i pojam o Bogu, na način kako nas ovaj istaknuti filozof poučava? Odnosno, unutar granica čistog uma. I to posebno, u našoj kulturi, kultu i jeziku?

Generalna hipoteza matematičko-lingvističkog istraživanja, koje smo započeli, ima za cilj da naučnim postupkom dokaže, da se u ruskom, rackom, t-rašanskom (tračkom) i sorabskom jeziku, nalazi rečca RA, kao osnovna i nezaobilazna u jezičkim konstrukcijama pozitivnih pojmova. Učestalost i prekobrojnost imenica, glagola i prideva, izgrađenih uz pomoć jedne jedine rečce – koja po svojoj suštini znači ime boga RA (čak i kada se po zvučnosti i značenju i ne aludira na ovaj pojam) – uzimamo za naučni, matematički, dokaz o zasnovanosti jezika na nauku o bogu. Bilo da je to kantovski nauk, ili biblijski i jevanđeoski.

Ovaj dokaz, o gradivnoj ulozi rečce RA, u svim pozivitnim pojmovima savremenog ruskog i srpskog govora, čiji su pojmovi izgrađeni zahvaljujući najstarijem imenu i pojmu o jednome Bogu – konačno bi afirmisao i samu lingvistiku kao nauku i eventualno joj pribavio, po metodologiji Imanuela Kanta i akademika Milutina Milankovića – eksklulzivnije mesto među 139 naučnih disciplina u civilizacijskom razvoju čoveka.

Matematičko nabrajanje u otvorenom skupu,[8] pojmova izgrađenih imenom boga Ra, samim tim bi postalo i naučni dokaz o „božanskom poreklu“ i predugom trajanju rašanskog, ruskog i sorabskog govora. I sve što se dokaže kompariranjem i nabrajanjem različitih pojmova u jezicima, kojim i dan danas govore Rusi i Srbi i drugi savremeni narodi srednje i istočne Evrope – koji se među sobom razumeju, uputiće nas ka dokazu o  lingvistici kao egzaktnoj nauci. Građenje pojmova i komparacija istih, u skupovoma koji pripadaju različitim jezicima –  uzeće se za neoboriv matematički dokaz o izgradnji razumnog govora. Dara jednoga Boga, koji se od nastanka sveta, nazivao jednim jedinim imenom – Ra.

Kod dokazivanja tačnosti generalne hipoteze, vremensku učestalost primene imena boga Ra u svim pozitivnim pojmovima, računaćemo po Starom kalendaru, po kome danas brojimo, 7521. godinu, od nastanka sveta. Na ovaj naš kalendar, gledaćemo kao na konačnu civilizacijsku determinantu. Nebeska mehanika Imanuela Kanta i akademika Milutina Milankovića, uči nas da Uskrs (i sve svece koji slede Uskrs), slavimo pashalno, prve nedelje posle punog meseca i prolećne ravnodnevnice. Odnosno, u skladu sa mesečevim menama i prirodnim pojavama. Hrišćanska nauka nas uči, da je ovo 2013. godina, od  rođenja Isusa Hrista Sina Božjeg – „rođenog a nestvorenog, od Oca pre svih vekova“ – 5508. godine, od nastanka sveta, po Starom kalendaru.

Naučnik dr Lujo Bakotić, u „Studijskoj Bibliji“[9], svojim objašnjenjima Božje reči i imena Boga, po Jovanovom Jevanđelju, navodi:

„1.1 ISUS HRIST, Božja reč – U ovom stihu i u 14 Isus je jasno nazvan Rečju (grčki logos). Reč Božja ima svoje korene u starozavetnoj reči objavljnjnoj kroz proroke. Svet je bio stvoren po reči, i time je bila ispunjna Božja volja (Post. 1). Druga starozavetna ideja povezana sa rečju je pojam mudrosti, personifikovanog Božjeg znanja (Posl. 1.20-33; 8.22-26). Ove starozavetne ideje dobile su pravi smisao i značaj Jovanovom izjavom da je Reč postala telo (Jn. 1.14). Grci su nastojali da reč (logos) povežu sa umom, razmišljanjem. Govor o racionalnom modelu koji je usađen u svet. Jovan je upotrebio reč logos da bi između grčke i jevrejske kulture stvorio most razumevanja, da ujedini sve te ideje primenjujući ih na Isusa. Isus je Božja namera za svet, posrednik koji sprovodi ono što Bog želi da bude učinjeno a to je primena Božje mudrosti. Hrist ujedinjuje stvorenje i otkupljenje. Kako je Reč postala telo, Isus je kao Bog u ljudskom obliku u svemu onome što je govorio i radio prenosio Božju volju. On je utelotvorio konačnu istinu. Govoriti o Bogu znači ukazati na Boga. Jedino u Njemu možemo razumno i smisleno videti život i svet. Ljudski govor ne može preneti sve o Bogu. Reč je postala telo. Ona je pokazivala i pokazuje nam Oca.“[10]

U ovom genijalnom razmatranju, dr Lujo Bakotić, sugeriše nameru Jovanovog nauka o jednome Bogu da, između ostalog, obezbedi razumevanje između grčke i jevrejske kulture: „Jovan je upotrebio reč logos da bi između grčke i jevrejske kulture stvorio most razumevanja“.[11] Dr Bakotić previđa da je Jovanovo Jevanđelje, u originalu, pisano aramejskim jezikom i da su tek prepisi jevanđelja bili na starogrčkom, hebrejskom, latinskom i, kanonski priznatom četvrtom po redu, – od dvojice papa: Hadrijana II (867-872) i Jovana VIII (878-882)[12] – ćirilo-metodskom liturgijskom jeziku.

Matematička disciplina – nauka o skupovima: koja definiše skup kao mnoštvo apstraktnih pojmova identičnih po određenom svojstvu i Kantov filozofski stav o apriornom znanju – pružaju nam potpuni odgovor na postavljeno pitanje: koji to jezik, sve pozitivne pojmove, izvodi od imena boga sunca – Ra? A kontrolni skup, nalazimo u činjenici da u tom istom jeziku, svi pojmovi sa negativnom konotacijom i značenjem, ni u kom slučaju ne sadrže ime boga – Ra?!

Nauci o jeziku – lingvistici, ovakvo istraživanje poslužilo bi da se čvrsto utemelji, uz pomoć matematičkog postupka.  Osnov i dokaz generalne hipoteze o tome da se rašanski govor izgrađuje imenom boga Ra – koristi se i dokazuje matematičkom teorijom o skupovima i samim skupom pojmova izgrađenih sa rečcom ra!

Do pojmova iz rackog i rašanskog govora građenih sa imenom boga sunca Ra, dolazimo postavljanjem jednostavnih pitanja: 1. Ko, 2. Šta, 3. Kad, 4. Kako i 5. Zašto?  Tačni odgovori na postavljeno pitanje, svojom brojnošću u otvorenom skupu, omogućuju potpuni jezički iskaz o svetu, ljudskom društvu, jezičkoj komunikaciji, pa i o simbolima koji predstavljaju boga sunca Ra.

Početni krug i tačka simbol je boga Ra (slika 1), u slikovnom egipatskom pismu, dešifrovanom od francuskog lingviste i arheologa Šampoliona 1822. godine.[13] Identično znamenje nalazi se na sarkofagu iz Sidona, V vek p.n.e., u Arheološkom muzeju u Carigradu (slike 2 i 3).[14] Krug – sunce, kao simbol boga Ra, opstojava i u grbu Jermenske patrijaršije (slika 4).[15] Ovaj simbol, pune dve hiljade godina, čuva najstarija hrišćanska crkva.

Isti znak, „neobjašnjivo“, nalazi se i na nadgrobnoj ploči, iz polovine XVIII veka, pukovnika[16] racke milicije Adama Monasterlije, poginulog na Iriškom šancu 1716. godine, u ratu sa Turcima. Nadgrobnnik je postavljen, na južnoj strani crkve manastira Novo Hopovo, Srbija (slika 5).

Stoga tvrdimo da veoma prepoznatljiv krug sa tačkom – boga Ra, i simbolična poruka o putu duše, koja je uznesena kod prapra-oca – boga sunca, sa sarkofaga iz Sidona i sa nadgrobnika pukovnika Monasterlija, opstojavaju hiljadama godina.

                     

Slika 1 – Egipatski bog sunca Ra              Slika 2 – Grb Jermenske patrijaršije sa znakom boga sunca – Ra

(http://sr.wikipedia.org/wiki/Ra,                    (http://www.armenianorthodoxchurch.org, 27.02.2013)                                                          27.02.2013)

Slika 3 – Sarkofag iz Sidona, Vvek p.n.e., Predstava krilate boginje More koja nosi dušu umrlog kod boga sunca Ra – (simbol kruga na sarkofagu iz Sidona), Arheološki muzej u Istanbulu, 2007. godine, fotografija – autor.

Slika 4 – Sarkofag iz Sidona, V vek p.n.e, Svečano egipatsko pismo i azbuka na istom monolitu – poklopcu sarkofaga, Arheološki muzej Istanbul, 2007. godine, fotografija – autor

 

 

 

 

Slika 5 – Nadgrobna ploča pukovnika racke milicije Adama Monasterlije u manastiru Novo Hopovo, Srbija, sa znakom boga sunca, ispod grba prvog vojvode Srpske Vojvodine Jovana Monasterlije.

 

Otvoreni skup pojmova formiranih u milenijumskom toku, od imena boga sunca Ra, u modernom ruskom, srpskom, odnosno istorijskom rašanskom govoru – dekodiraćemo prostim numeričkim nabrajanjem, koje započinje od broja jedan – AZ! Poukom „Ja sam Bog tvoj“:

  1. Kako se zvao u staroegipatskoj mitologiji, do pete dinastije, bog sunca? Odgovor glasi: Ra.
  2. Kad zađe sunce, koja pojava nastupi u prirodi? Padne mrak.
  3. Pre nego što se rodi sunce, njegovom rađanju prethodi pojava?
  4. Imenovana kao: zora.
  5. Kako smo leksički formirali pojmove mrak i zora?
  6. Odgovor glasi – jednostavno prefiksima i sufiksima, uz ra – radi imenovanja drugačijih pojava u prirodi u odnosu sunce.
  7. Nebeska mehanika, filozofa Imanuela Kanta i naučnika Milutina Milankovića, uči nas kopernikovski, da je sunce centar sveta. Ovo naučno tumačenje, je sasvim prirodno i prirođeno. Za sve koji gledaju u sunce. Vide planete kao zvezde – na primer, Danicu. Otuda, sunce stavljamo, u centar pojmovnog sveta. I u saznajni centar. Ljudska priroda ovim opažajima može da ovlada, bez ikakvih pomagala. Odnosno, ovo saznanje o vidljivom svetu, dato nam je kao nesporno i netraženo. S toga ga nekritički, jezički, jedino i možemo da interpretiramo: „Jer niko nije mogao da nas nauči da vidimo“ –Kant nas upozorava.
  8. Novo pitanje glasi: u plemenu koje slavi boga sunca Ra, kako na svet dolazi nov saplemenik? Odgovor je – rađa se.
  9. Ko je novom saplemeniku najrođeniji? Brat.
  10. I sestra.
  11. Ako pleme slavi boga sunca Ra, kako stvara nove proizvode?
  12. Nova dobra „u slavu istoimenog boga“?
  13. Radom.
  14. Građenjem.
  15. I oranjem…
  16. Ako druga plemena vojnički napadnu narod koji slavi boga Ra – ko ga brani?
  17. Odgovor: ratnici!
  18. Gde oni odlaze? U rat.
  19. Kakav je njihov bojni poklič? Ura, ura…!
  20. A kad pogine junak, gde mu ide duša? U raj.
  21. Posle rata, vraćaju se – gde?
  22. U rodni kraj.
  23. Ako su pobednici, prave proslavu svom bogu – Ra!
  24. Paradu!
  25. Kako se zove zemlja tog naroda? Raša.
  26. Raška.
  27. Rasija.
  28. Racka zemlja.
  29. I Sorabska.
  30. Vrhovni bog jedne od pelaških zemalja, zove se Dušara.
  31. Gde žive ljudi u toj zemlji? U gradu.
  32. Kako se njen glavni grad zove? Petra.
  33. Ras.
  34. I savremeni Beograd…
  35. A ko su Rascijani?
  36. Rašani?
  37. Rašn – u savremenom engleskom i nemačkom jeziku?
  38. Raci – u mađarskom i nemačkom?
  39. Sorabi – tim imenom nazvani u delu: „De administrando imperio“ („O upravljanju carstvom“) vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita (913-959)?
  40. Arameji, endemični narod.
  41. Galatske visoravni, Sirije i Libana, i biblijski pojam. Zar to nisu oni Pelaši o kojima piše Herodot i koji slave boga sunca – Ra?
  42. Na njihovom jeziku, u Ptolomejevom Egiptu, pre rođenja Isusa Hrista, Septuaginta je, prvi put, zapisala knjige nazvane Tora.
  43. Nauk prehrišćanske Tore – uči o jednom bogu. Međutim, ime mu je tabuirano i Tora eufemistički govori o njemu.
  44. Jevanđelist Jovan, u I veku od Hrista, ne živi u suverenom Izrailju, već u Rimskom carstvu.
  45. Ali prvom rečenicom svoga Jevanđelja: „U početku beše Reč…“ Jovan pokazuje da je pravilo Tore ispoštovano, jer se ime Boga ne piše.
  46. Naime ime boga se podrauzmevalo.
  47. I nije se izgovaralo. Niti pisalo.
  48. Tek u dijalozima apostola i Isusa Hrista – koji su precizno navedeni u Jevanđeljima, ovi mu se obraćaju sa Ravi.
  49. A, kada je spaljena Indira Gandi, na kraju HH veka, pred očima celog sveta, sproveden je ritual koga hrišćanstvo ne poznaje i ne priznaje.
  50. Sproveden je prastari ritual, na način kako je to u paganstvu među Vendima – kako ih Nemci i danas zovu – oduvek rađeno. Vendi su se spaljivali, sve dok su pagani bili. Zatim su prosipali urne, u obredu posvećenom paganskoj boginji smrti. Kako se ona zvala?
  51. Mora.
  52. Mara. Ili Morena. Njeno ime je sačuvano i u savremenim jezicima. U preživelim paganskim kultovima.
  53. Naime: „mora nas još uvek noću davi, pa se budimo u znoju, usplahireni, uznemireni, rastrojeni…“
  54. Inicijacijska vatra je zabeležena, kao višemilenijski medij i ritual vladarske, kneževske, paganske inicijacije.
  55. Ali ne samo kada je spaljena Indira Gandi, već mnogo ranije. Odnosno, ritual spaljivanja je dokazan arheološkom metodom, u Vinči, 5500-3500 pre nove ere.
  56. Ali mrtvi su spaljivani na isti način, u istom pravcu – okrenuti istoku, i u antičkoj Romulijani, gde su spaljeni rimski car Galerije (Gaj Galerije Valerije Maksimijan, oko 250-311, cezar od 293, avgust od 305) i njegova majka Romula – po kojoj je car nazvao palatu.
  57. Konačan dokaz, za modernu svetsku javnost, o inicijacijskom spaljivanju koga sprovodi Mora – učinjen je spaljivanjem Radživa Gandija, 1991. godine.
  58. Zbog toga je opravdana tvrdnja, da je i danas, vatra put do – Ra.
  59. O paganskom ritualu More i o inicijacijskom spaljivanju mrtvih na Pontu, krajem prvog milenijuma od Hrista – postoje precizni istorijski izveštaji.
  60. O tome svedoče arapski poslanici Al Bekri i Masudi.[17]
  61. Kako se zovu vode, na kojima je Mora, sa svojim kćerima, pomoćnicama, sprovodila obred spaljivanja i ritual smrti? Morava – u Srbiji i Češkoj.
  62. Nera.
  63. I Karaš – u Banatu.
  64. Morača.
  65. I Tara – u Crnoj Gori.
  66. Usora – Bosni i Hercegovini.
  67. Mura – u Sloveniji.
  68. Drava.
  69. I njena pritoka Karašica – u Hrvatskoj.
  70. Odra – u Poljskoj.
  71. Rajna – kod Venda, u Nemačkoj.
  72. U delu „Istorija“, Herodot iz Halikarnasa (484-425. pre Hrista), te rašanske vode, koje poznaju kult More, naziva Dnjepra.
  73. A najveća reka u narodu koji slavi jednoga boga imenom Ra, kod Ptolomeja je samo Ra.[18] Savremena Volga, volan – slobodan.
  74. Veoma star, starosedelački narod rašanskog korena – „naši“ Vlasi, najveću reku srednje Evrope i Balkana zovu Dunara. Zbog čega – pitajte Vlahe?
  75. Istu tu vodu, Latini, su nazivali – Iskra.
  76. Ovo ime, i paganski ritual spaljivanja mrtvih heroja na vodi, zadržalo se sve do zapisa zvaničnog istorika Rimskog carstva, Amijana Marcelina u IV veku nove ere.[19] On je opisao ratove, koji su odvajali antički svet, od slobodne civilizacije Saramata – Rašana i Raca u Bačkoj i Banatu.
  77. Svedočeći o porazima Rima, na obalama Iskra.
  78. Ipak, zbog čega su Saramati iz Bačke, u IV veku, Rimu morali davati odred od 8000 konjanika?
  79. Sve do novih oslobodilačkih ratova, krajem IV veka.
  80. Tada je ta obaveza smanjenja na odred od 3000 konjanika, plemića, gospodara.
  81. Bačvani i Banaćani su, u istom veku, ponovo osvojili iskonsko pravo na slobodu ribolova, trgovine i plovidbe po Dunara.
  82. Sve do ušća Dunara u Crno more i teritorije bratskog plemena Alana.
  83. Najveća reka u dunavskom slivu, kod Amijana Marcelina, zapisana je kao PatisusRatisa. U savremenom srpskom jeziku – Tisa.
  84. Narod kulta boga sunca Ra, sa ritualom spaljivanja mrtvih, koji sprovodi prvosveštenica, emanacija boginje smrti Morene, Mora – njezin ritual pamti do savremenog punog značenja, pojma o spaljenom pretku. Nazivao ga je prapra otac.
  85. Spaljeni i inicirani predak.
  86. Pre nego što je postao božanstvo, pretvorio se u prah i pepeo.
  87. Najznačajnije neolitsko arheološko otkriće, HH veka, u Evropi, je otkriće Vinče i njene kulture. Ova je kultura stara, koliko i sam stari kalendar. Po njemu svet je nastao 5508. godine, pre Hrista.
  88. Proslavljen otkrićem Vinče, u prvoj polovini HH veka, profesor doktor Miloje M. Vasić, objavio je da je kulturni sloj Vinče, debeo, u naslagama osam metara u visinu. I da nema gareži od spaljivanja.
  89. I utvrdio je da ova civilizacija Raca u Panonskoj niziji i na Moravi, hiljadama godina, nije ratovala.
  90. A vinčanske kuće, po arhitekturi i urbanističkom rasporedu, vrlo su slične mnogo mlađem Novgorodu. Ovaj grad je osnovao Rurik u IX veku, na dalekom severu.
  91. Novgorad je postao sastavni deo Moskovske Rusije 1478. godine, pod velikim knezom Ivanom III Vasiljevičem iz dinastije Rjurikoviča.[20]
  92. Rasija postaje carstvo pod carem Ivanom IV Vasiljevičem (Ivan Grozni), vladao od 1533. do 1584. godine. On se za cara svih Rusa, proglasio 1547. godine.[21]
  93. Dinastija Ramanov zavladaće Rasijom 1613. godine i vladati do Oktobarske revolucije 1917. godine. Prvi car nove dinastije Ramanov, bio je Mihail I Fjodorovič.[22]
  94. No vratimo se naučnom članku „Kroz kulturni sloj Vinče I i II“. Profesor doktor Miloje Vasić, navodi: „Zagrobni život pokojnika uslovljen je, po ondašnjem verovanju, prinošenjem žrtava i libacija. – U mikenskom dobu, oko 1250 g. pre Hr., žrtve i libacije stavljane su u udubljenja („cupule“) na kamenim nadgrobnim pločama. – U vinčinom heroonu (napred, str. 13), žrtve su prinete u obliku zemljanih hlebova – kolača, pored kojih se nalazilo i posuđe za piće i za jelo. U to posuđe je, verovatno, prvobitno, a i docnije, povremeno sipano piće (krater i skifosi) i stavljano jelo u zdelu. – U drugom slučaju, na dubini 2,98 (odnosno dubini 3,48) m., pokojniku je data u jednoj zdeli pšenica (napred, str. 9) i jedan lebes pored ostalog potrebnog mu posuđa.“[23]
  95. Klasični naziv za žito, a posebno ono koje je ritualno prinošeno mrtvima, je raž.
  96. Profesor Miloje Vasić, između ostalog, navodi: „Za sada ne možemo ni pribiližno tačno odrediti dužinu vremenskog intervala, u kojem je vinčin heron postojao i u njemu vršen kult, ali je izvesno, da on nije bio jedini primerak svoje vrste u Vinči.
  97. Docnijem dobu – na dubini 2,30 (odnosno 4,10) m. – pripadao bi heroon iz Vinče, od koga su očuvani zidovi od pletera i zemlje. Na tome nivou nađene su mnogobrojne vaze, koje su, verovatno, pripadale pojedinim grobovima spaljenih pokojnika…
  98. Ne sme se, međutim, zaboraviti, da su amfore s poklopcem u obliku šlema bile, u samoj stvari, urne. Takve urne i njihovi fragmenti nađeni su u Vinči i u najdubljem delu kulturnog sloja, pa se mora zaključiti, da je i na početku naselja u Vinči istovremeno postojalo pogrebavanje i spaljivanje pokojnika. Docnije je spaljivanje isključivo u običaju…
  99. Ovaj primerak iz Vinče pružio je ključ za objašnjenje i ostalih vrsta stolova u ovom naselju, u kojem su se grobovi nalazili pored i ispod kuća za stanovanje i u njima, kao i u naročitim heroonima.“[24]
  100. Spaljeni predak, leksički je imenovan kao pradeda…
  101. Veliki broj amuleta od gline u proporcijama pravoslavnog krsta, sa pticolikim izgledom na licu, kljunastim nosem bez usta: „mrtva usta ne govore“ – zašto ih predstavljati – pronađeni su u vinčanskim kućama a da im do danas nije objašnjena funkcija.
  102. Najznačajniji simbol čovečanstva – krst i Hristovo raspeće na njemu, nova je objava.
  103. Raspećem i vaskrsenjem potvrđena je vera.
  104. U jednog boga oca onostranog.
  105. Apostol Pavle je primer i dokaz tvrdnji da nikad u Rimskom carstvu nijedan Rimljanin nije razapet. Pavle je kodifikovao Hrišćanstvo, ali  nije bio raspet na krst. Već posečen u Rimu, u vreme cara Nerona.
  106. Za hiljadu godina trajanja Rimskog carstva, rimski Panteon je okupljao sve kultove Carstva.
  107. Poznavao ih i praktikovao.
  108. Rašanska ekzekucija je podrazumevala raspeće, kad god bi im Rim presuđivao. Ali ne samo da je Rašanima, Tračanma presuđivano da uspnu ka krstolikom prapra ocu, vinčanskom – identična smrt sledovala je i svim Aramejima i Galađanima.
  109. Hristos je govorio aramejskim jezikom i zasigurno, bio je Galađanin. O tome svedoči Pontije Pilat: „6 Kad Pilat ču da govore o Galileji zapita: Je li ovaj čovek Galilejac?, 7 i saznavši da je iz područja Irodova, posla ga Irodu, koji takođe beše onih dana u Jerusalimu. 8 Kad Irod vide Isusa, mnogo se obradova,…“[25]
  110. Među apostolima, samo je jedan bio Judej. Juda. Svi ostali apostoli bili su ribari sa jezera Galadskog, pa i Petar. Zato je i on u Rimu raspet.
  111. Po prastarom, vinčanskom kultu, duše spaljenih predaka, odlatele su kod boga Ra, posle spaljivanja.
  112. Njih je u kući trajno zamenjivao krstoliki amulet. Zbog toga amulet sa Vinče je imajo pticoliki izgled.
  113. U novom hrišćanskom kultu duša umrlog pretka bila je slobodna da se vazdigne kod Boga Oca, a telo je saranjivano.
  114. Simbol praroditeljskog krsta i vinčanskog amuleta starog 5500 hiljada godina stavljan je na mestu urne i herona.
  115. Time je kult ostao očuvan i u novoj religiji reinterpretiran.
  116. Sa mrtvim precima se živelo i komuniciralo, jer oni su se nalazili, kako tvrdi profesor Miloje Vasić, ispod praga.
  117. Gde su vrata.
  118. Ragastov.
  119. I brava.
  120. Kad Mora nije u prilici da sprovede ritual smrti i inicijacije, na tekućoj vodi, obavi spaljivanje i uputi mrtvog ka bogu, koji će praktično i transcendentno, oteći Moravom u more – svet mrtvih.
  121. Prastari kult.
  122. Ali tom ritualu poslužila je i svaka ravničarska, sporotekuća voda.
  123. Bara.
  124. Odnosno, močvara.
  125. Samo zašto imperijalni, anglosaksonski narod, zove more – sea (si)? Zašto ga ne zove sinje – more? Očigledno ne poznaje kult i ritual More. Pojmovi u rašanskom i rackom jeziku su razumljivi Racima i Rašanima, kao kultni iz njihovog kulta.
  126. Ovi pojmovi se još uvek istražuju.
  127. Traže.
  128. A poznato je šta znači raka – crna.
  129. Večno boravište.
  130. Očuvan mit je razlog svemu.
  131. Međutim, najvažniji dar božji, koji sve ovo može da spozna, je – razum.
  132. Kada se po bogu sudi, a bog se zove Ra – onda je to pravda.
  133. A kada se oprihoduje dobit od rada, to je zarada.
  134. Svečanost i proslava, u slavu boga Ra – je parada.
  135. Ista svečanost veliča i cara: „Bog na nebu, car na zemlji“…
  136. Car je sa Ra, a kralj tek će biti iniciran i izjednačen sa bogom. On se uzdiže i nije jednak bogu. Jedan je bog na zemlji i jedno je carstvo božje.
  137. Pravi je put onaj koji vodi bogu. A i desnica ruka kojom se krstimo je prava.
  138. Jedan je i kosmološki muški princip nebeske mehanike – sunce na nebu: kura.
  139. Ženski je suprotan od Ra – tera.
  140. Idi po zemlji – znači teraj.
  141. I prekobrojne su u neolitskoj arheologiji, pronađene praroditeljke – tere.
  142. Biblijski nauk, pet knjiga Tore, ali i sve druge knjige kodifikovane kao ptolomejska Septuaginta, identično pišu o ocu Izrailjevom i imenuju ga kao vernika jednoga boga – Ra.
  143. Pre nego što je deklarisan kao vernik jednoga boga – Ra. Avram – otac, Aba jednog boga Ra i pre gošćenja Avramovog, negde na putu za Egipat, Avram će po zasluzi, od Gospoda, biti iniciran za oca mnogim narodima koji će od njega poteći. Avram je bio sin Tarin u desetom kolenu od Noja i potopa.
  144. Pošavši iz Simovog plemena u zemlji Haldejskoj, odnosno iz grada Ura.
  145. Istoričari pretpostavljaju u vreme vlasti Hamurabija Zakonodavca, negde oko drugog milenijuma pre Hrista:
  146. „Ovo su potomci Tarini: Tari se rodi Avram, Nahor i Aran, a Aranu se rodi Lot.
  147. Aran umre pre Tara, svog oca, na svojoj postojbini u Uru Haldejskom.“[26]
  148. Abraham. Sa „h“, znači – uzvišeni. On je otac koji slavi jednoga boga. O tome najbolje svedoči imenom, njegova prva žena. Ona koja je sa njim i takođe, slavi jednoga boga – Sara.
  149. I žena koja će mu prvog sina roditi – Agara, potvrđuje rečeno: „Sara, Avramova žena, ne beše mu rodila dece. Ona je imala robinju Egipćanku po imenu Agara. Sara, reče Avramu: Gle, Jahve me je učinio nerotkinjom; nego idi ti k mojoj robinji ne bih li od nje dobila decu. I Avram prista na Sarinu reč.“ [27]
  150. Od Agarinog sina Ismaila potiču svi Arapi.
  151. A po njima nazvana je Arabijska pustinja.
  152. Jezik njihov prebogat je upotrebom imena boga Ra, ali to nije tema otvorenog skupa rašanskog govora koji formiramo u ovom istraživanju. Ne znači da arapski jezik ne bi mogao poslužiti kao kontrolni skup širem istraživanju na temu upotrebe rečce ra, iz koje proizilaze svi pozitivni pojmovi jednog govora.
  153. Služeći jednome bogu otac Aba jednoga boga Ra – Avram je u svom životopisu upražnjavao i veoma brojne prastare rituale. Od gošćenja putnika namernika do prinošenja žrtvi paljenica: „u zemlji Moriji…“
  154. Da li je Gospod kušao Avrama[28] ili ne, izvesno da je opis rituala u kojem je Avram, jer mu je to vera njegova nalagala – bio spreman da prinese sina Isaka na žrtvu Gospodu.
  155. „3 Avraam usta rano, osedla svog magarca, uze sa sobom dva momka i Isaka svog sina, nacepa drva za žrtvu, i krenu put mesta na koje mu Bog ukaza.“[29] i spali ga na lomači veoma precizno zabeležen u Tori: „9 Kad stigoše na mesto koje mu Bog pokaza, Avraaam načini onde oltar, metnu  na njega drva, i svezavši Isaka, svog sina, položi ga na oltar preko drva. 10 Zatim Avraam pruži ruku da uzme nož da zakolje svog sina.“[30]
  156. Posle Sarine smrti Avram je ponovo sklopio brak:
  157. „25 Avram uze drugu ženu, kojoj beše ime Hetura.
  158. 2 Ona mu rodi Zomrana…“[31]
  159. Jevanđelje po Mateju, jezički i kanonski, nabraja sva kolena Hristovog rodoslova, od Avrama do Davida i od Davida do Josifa, muža Marijinog: „Sveukupno dakle ima: četrnaest kolena od Avraama do Davida, četranaest kolena od Davida do progonstva u Vavilon, i četrnaest kolena od progonstva u Vavilon do Hrista.“[32]
  160. Jevanđelje po Jovanu, koje u „Studijskoj bibliji“ prevodi dr Lujo Bakotić, opravdano uči, da je Hristos jednorodni bog sa ocem i svetlo: „Beše jedan čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan. On dođe kao svedok da posvedoči za Svetlo, tako kroz njega svako ima priliku da poveruje, ali on jedino svedoči o Svetlu, jer on sam nije to svetlo. Pravo svetlo, koje daje život je tek dolazilo svetu. Beše na svetu, i svet kroz nju posta, i svet ga ne upozna.“ [33]
  161. Prvi Nikejski sabor, uz prisustvo cara Konstantina, 325. godine, utvrdio je kanon o jednorodnosti Isusa Hrista sa Bogom Ocem i razrešio sve moguće dileme i odagnao sve jeresi iz Hristove nauke.
  162. Baš kao što je Avramovo ime nastalo i brojna druga rašanskog govora će nastati: Radovan.
  163. U dvoznačnim – rašanskim i sorabskim muškim imenima: Radoslav.
  164. Radomir.
  165. Radivoj.
  166. Miodrag.
  167. Radoslav.
  168. Dragoslav.
  169. Dragoljub.
  170. Dragomir.
  171. Milorad.
  172. Rastislav.
  173. Branislav.
  174. Branibor.
  175. Ratomir.
  176. U jednoznačnim imenima – Dragoje.
  177. Draža.
  178. Dražen.
  179. Radoje.
  180. Obrad.
  181. Raka.
  182. Radeta.
  183. Rastko.
  184. Ranko.
  185. Ratko.
  186. Branko. I u nizu nepomenuti mnogi drugi Rašani i Raci koje bi suvišno bilo nabrajati, kao i prekobrojna ženska imena, bilo samostalna, bilo od muških izvedena.
  187. Rada.
  188. Radmila.
  189. Radojka.
  190. Ranka.
  191. Rajka.
  192. Draginja.
  193. Draga.
  194. Mara.
  195. Teodora.
  196. Isidora.
  197. Branka…
  198. Među zajedničkim imenicama, toliko značajna rasa.
  199. I raša. Poreklo i odežda.
  200. Zatim trava.
  201. Para – vodena.
  202. I kao sitan novac, ali sa likom vladara.
  203. Šara koja je likovni – božanstveni znak.
  204. Ukras.
  205. Ram od ikone, slike svetiteljeve.
  206. Rast.
  207. Trap.
  208. Razlog – po bogu.
  209. Paraf.
  210. Rasprava.
  211. Pravičan.
  212. Pravilo.
  213. Razdeoba.
  214. Inspiracija.
  215. Namera.
  216. Provera.
  217. Zavera.
  218. Kamara.
  219. Kamera.
  220. Bandera.
  221. Licitiranje.
  222. Nepravedno.
  223. Strašno.
  224. Stradanje.
  225. Radnja.
  226. Rado.
  227. I radovanje.
  228. Sugrađanin.
  229. Razvrat.
  230. Nezaboravno.
  231. Razvoj.
  232. Raznovrsno.
  233. Razno.
  234. Naravno.
  235. Brazda.
  236. Račun.
  237. Među zanimanjima je, izesno, najstarije – vrač.
  238. Zatim ratnik, pa radnik.
  239. Orač.
  240. Građevinac.
  241. Računovođa.
  242. Rastanak.
  243. Razvodnik.
  244. Razvratnik.
  245. Razbojnik.
  246. Pohara.
  247. Baraba.
  248. Po jelovniku – večera.
  249. Hrana.
  250. Popara.
  251. I cicvara.
  252. Od riba: šaran.
  253. Karaš.
  254. Jesetra.
  255. Životinje u kultu boga sunca Ra, često su nazivane i svetim i totemističkim. Na primer krava.
  256. Prase.[34]
  257. Brav.
  258. Magarac. Sveta životinja i pre Hristovog ulaska u Jerusalim.
  259. I sveta drva u paganskom kultu, kao rastinje. Dar božji.
  260. Božanstava prirode: hrast.
  261. Grab.
  262. Orah.
  263. Alati koje čovek prve stvorio, koristeći se primerom božjim i stvoriteljskim naukom, stvarajući tehnologiju koja, izvesno, nije delo božje, već je delo čovečije, pa im stoga čovek određuje i namenu i dizajn i ime.
  264. Sekira.
  265. Satara.
  266. Testera.
  267. Kramp.
  268. Ralo.
  269. Među imenima, brojne su planine koje imaju prefiks sveta gora: ili na dugi način, umnožavaju ime boga Ra.
  270. Ararat.
  271. Ural.
  272. Dinara.
  273. Stara planina.
  274. Ravna gora.
  275. Pojam koji je suprotan po značenju, ali ne i po konstrukciji, je imenica značenjski građena, na isti način – ravnica.
  276. Samo, već kako to biva u prirodi i kako to uči Knjiga Propovednikova: „6 Vetar se na jug kreće, na sever okreće, pa se opet obrće i svoja obratnja večito ponavlja.“[35] Bura, na primer.
  277. Ali i povetarac.
  278. I razvigor.
  279. A zatim i glagoli – obradovati.
  280. Radovati.
  281. Raditi.
  282. Razgraditi.
  283. Obrađivati.
  284. Stvarati.
  285. Svirati.
  286. Igrati.
  287. Računati.
  288. Razumeti.
  289. Zaraditi.
  290. Raspisati.
  291. Razdvojiti.
  292. Razvući.
  293. Udarati.
  294. Raslojiti.
  295. Razviti.
  296. Prostirati.
  297. Rasti.
  298. Razmisliti.
  299. Baratati.
  300. Oterati.
  301. Utrapiti.
  302. I konačno, razgovarati na jeziku boga sunca Ra, koji sve svoje pojmove izvodi metodom otvorenog skupa, nabrajanjem apsolutnih brojeva uz rečcu ra.
  303. Što je i dokaz generalne hipoteze.
  304. Narodi koji se među sobom razumno razgovaraju.
  305. Raspolažu posebnom nesvesnom moći, jer poznaju nauk o jednom bogu Ra. I čuvaju ga u jeziku i svojoj kolektivnoj podsvesti.
  306. Praktikuju ga. I svaki pozitivan pojam imenuju imenom boga.
  307. Razumeju se, jer jednu istinu govore.
  308. Bog je jedan, jedno je ime njegovo i jedan izabrani narod.
  309. Sabraća.
  310. Sabra, u Palestini.
  311. U Izraelu. Ali su i braća naseljena, i dan danas, na jednoj petini suvoga kopna. Od Vladivostoka do Balkana.
  312. I Jadrana. I u
  313. Izvesno je da je taj, razgovorljivi narod, sačuvao nauk o sebi i svom životnom prostoru. Akademik Miloš S. Milojević, pišući istoriju Srba i jugoslovenskih zemalja 1872. godine, na osnovu nauke Petrograda, Pekinga i Rima, citirajući antičkog istoričara Herodota, kaže: „Srbi – Raci – su, bar posle Indijaca, najveći narod na zemnom šaru. Kad bi imali jednog starešinu, ili bar kad bi bili među se složni, bili bi najmoćniji narod na zemlji; ali je to u njih stvar nemoguća, ta ih baš to i čini slabim.“[36]
  314. Ovim prevodom i interpretacijom Miloš S. Milojević parafrazira Herodota i konstatuje: „Ovde Irodot govori o Racima, ili Rašanima, kao o tuđinima, a ne Srbima…,“[37]
  315. Oporuka genijalnog profesora i istoričara Miloša S. Milojevića: „Kad se stane izučavati jezik otkriće se stvari nečuvene.“[38] Ispunjena je i ovim projektom i matematičkim nabrajanjem u otvorenom skupu. Statističkom analizom i komparacijom, dva i više govora – krajiškog, rašanskog, rasijskog i nemačkog jezika…
  316. Jezikom Crnogoraca.
  317. Moravaca.
  318. Hercegovaca, Hera i Užičana…

Baš kao što konzervativan pristup lingvistici uči – jezik je najmanje kvarljiva roba. Ovu istinu, posebno dokazuje i naš matematički postupak nabrajanja, u otvorenom skupu boga sunca Ra.

Jezik se razvija i gradi nove pojmove, izraze i značenja,  ali i čuva sve izgrađene reči, jezički zapamćene, nekvarljive, nezavisno od isotrijskog momenta kada se određen pojam formirao. I gotovo smo ubeđeni, da se ne razlikuje Kantova teorija o poimanju sveta, od postupka naukovanja koje svako dete, učeći materinski govor, postiže. Svakodnevni govor pojedinca, na identičan način, osvežava i kontinuirano pamti, svesno ili nesvesno, značenja svih prekobrojnih pojmova jednog jezika. Ili, kod posebno talentovanih, obrazovanih, poliglota – postupak se multiplicira. A skup pojmova izgrađenih upotrebom rečce ra – u identičnoj srazmeri, se umnožava.

Kako je prvi razuman govor na svetu, izveo sve pozitivne pojmove od imena boga Ra, to našem matematičkom iskazu preostaje, još samo da pobroji otvoreni skup pojmova istog jezika, koji su po značenjskoj konotaciji negativni. Pojmovi čija konstrukcija se ne gradi imenom boga Ra, odnosno oni pojmovi koji ne sadrže ovu rečcu u svojoj leksičkoj konstrukciji su kontrolni skup za pojmove građene imenom boga Ra i čine antipod ovom božanstvenom skupu:

  1. Nečastivi. 2. Ružni. 3. Uprljani. 4. Zadimljeni. 5. Ulepljeni. 6. Oteti. 7. Zmaj. 8. Aždaja. 9. Veslo. 10. Reka. 11. List. 12. Polje. 13. Lopov. 14. Smrt. 15. Put. 16. Cvet. 17. Puž. 18. Noć. 19. Nož. 20. Ubod. 21. Pogled. 22. Pita. 23. Znanje. 24. Batina. 25. Most…

 

R Srbija, Vojvodina,

uNovom Sadu, 19.03.2013. godine                                 autor dr Milan Paroški

 

[1] Studijska Biblija, prevod dr Lujo Bakotić, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, „dijam-M-pres“, Veternik 2005, Novi zavet, Jevanđelje po Jovanu, Reč, 1, str. 136.

[2] Imanuel Kant, „Kritika praktičkog uma“, Plato, Beograd 2004.

[3] Milutin Milanković, Izabrana dela, knjiga 5, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997, 226.

[4] Isto, 227.

[5] Isto, 226.

[6] Isto, 226.

[7] Imanuel Kant, „Kritika praktičkog uma“, Plato, Beograd 2004.

[8] Aleksandar Perović, Aleksandar Jovanović, Boban Veličković, „Teorija skupova“, Matematički fakultet, Beograd 2007.

[9] Studijska Biblija, prevod dr Lujo Bakotić, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, „dijam-M-pres“, Veternik 2005, Novi zavet, Jevanđelje po Jovanu, str. 136.

[10] Isto, str. 136.

[11] Isto, str. 136.

[12] Dr Milan Paroški, „Ideja sabornosti i državotvorni sabori u srpskoj političkoj tradiciji“, FPN,  Beograd, 2011, str. 171.

[13] Žan-Fransoa Šampolion (fr. Jean-François Champollion; Fižak, 23. decembar 1790Pariz, 4. mart 1832) je bio francuski naučnik, filolog i orijentalista, smatra se ocem moderne egiptologije. Dešifrovao sistem egipatskog pisma – hijeroglifa i simbol boga sunca Ra – krug i tačku.   (O bogu sunca Ra: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0, 26.02.2013).

[14] Milana i Milan Paroški, Ra i novi svetski poredak – studija, drama i eseji, Art-projekt, Zrenjanin 2007, fotografija na koricama.

[15] http://en.wikipedia.org/wiki/File:Holy-see-of-cilicia-coat-of-arms.gif (26.02.2013)

[16] Dopis Austrijskog državnog arhiva (ÖStA) , Ratnog arhiva (KA) u Beču, upućen Istorijskom arhivu grada Novog Sada, 21. februara 2013. godine.

[17] Dr Đorđe Janković, „Slovenski i srpski pogrebni obred u pisanim izvorima i arheološka građa“, Glasnik Srpskog arheološkog društva, broj 17, Beograd 2001.

[18] Miloš S. Milojević, „Odlomci istorije Srba i srpskih – jugoslovenskih – zemalja u Turskoj i Austriji“, Beograd u državnoj štampariji, 1872,  reprint, Ethos, Beograd 2004, 108.

[19] Amijan Marcelin (lat. Ammianus Marcellinus, rođ. između 325.-335. god.-umro oko 400. god.) bio je rimski oficir helenskog porekla i istoričar.

[20]http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4 (pregledano 27.02.2013.)

[21]http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_IV_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8 (pregledano 05.03.2013.)

[22]http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2 (pregledano 05.03.2013.)

[23] Dr Miloje M. Vasić, „Kroz kulturni sloj Vinče I i II“, Srpska akademija nauka, „Spomenik“, S, Nova serija, 2, Beograd 1950, str. 15-16.

[24] Isto, 14 i 16.

[25] Studijska Biblija, prevod dr Lujo Bakotić, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, „dijam-M-pres“, Veternik 2005, Novi zavet, Jevanđelje po Luki, 23:6-8, str. 128.

[26] Studijska Biblija, prevod dr Lujo Bakotić, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, „dijam-M-pres“, Veternik 2005, Stari zavet, Postanje, 11:27-28, str. 17.

[27] Studijska Biblija, prevod dr Lujo Bakotić, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, „dijam-M-pres“, Veternik 2005, Stari zavet, Postanje 16:1-2, str. 21-22.

[28] Postanje, 22:19

[29] Isto, 22:3, str. 28.

[30] Isto, 22:9-10, str. 28.

[31] Isto, 25:1-2, str. 31.

[32] Isto, Novi zavet, Jevanđelje po Mateju, 1:17, str. 6.

[33] Isto, Jevanđelje po Jovanu, 1:6-10, str. 136.

[34] Dr Veselin Čajkanović, „Studije iz srbske religije, folklora“, knjiga I, Prosveta, Beograd, 1994, 445.

[35] Studijska Biblija, prevod dr Lujo Bakotić, drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje, „dijam-M-pres“, Veternik 2005, Stari zavet, Propovednik, 1:6, str. 681.

[36] Miloš S. Milojević, „Odlomci istorije Srba i srpskih – jugoslovenskih – zemalja u Turskoj i Austriji“, Beograd u državnoj štampariji, 1872,  reprint, Ethos, Beograd 2004, 110.

[37] Isto, 111.

[38] Isto.

Ostavite odgovor

EnglishSerbian